Дивчибаре

Панчевачко дечије одмаралиште Дивчибаре

Јавно предузеће “Урбанизам” Панчево, од свог оснивања управља панчевачким дечијим одмаралиштем на Дивчибарама и организује боравак деце предшколског и основношколског узраста, из Панчева и насељених места града Панчева.

Tоком наставног периода у Одмаралишту бораве деца основношколског узраста, од првог до четвртог разреда, на настави у природи и деца предшколског узраста на рекреативној настави.
За време зимског и пролећног распуста у Одмаралишту бораве ученици од петог до осмог разреда  на рекреативној настави, а за време летњег распуста спортске екипе у којима тренирају деца узраста до 15 година, са територије града Панчева.

Будући да је Панчево еколошки угрожен град, трошкови боравка деце у одмаралишту на Дивчибарама регресирани су из буџетских средстава града Панчева, што је утврђено Одлуком о финансијској подршци породици са децом на територији града Панчева, док деца плаћају око 1/4 цене.  Истом одлуком омогућен је бесплатан боравак деци из Дома за децу “Споменак”, школе “Мара Мандић”, деци из одговарајућих социјално-хуманитарних организација са територије града Панчева и полазницима Регионалног центра за таленте “Михајло Пупин” Панчево.

У Одмаралишту, током године, борави између 3.500 – 4,000 деце и пратилаца, са територије града Панчева.

О Маљену, Дивчибарама и околини

Југоисточно од Ваљева, у централном делу планине Маљен, налазе се Дивчибаре, познато планинско-туристичко место. Дивчибаре — планинско поље од Црног врха, Паљбе и Голупца до Краљевог стола и Великог брда — лежи на надморској висини од 980 метара.

Као ретко која планина, Маљен је богат текућим водама и изворима. Најзначајније текућице Дивчибара су: Црна Каменица на којој је изграђен спортско-рекреативни центар са отвореним пливачким базеном величине 50 x 30 m (који је годинама ван функције) и Чалачки поток на коме је изграђено вештачко језеро за потребе напајања Дивчибара пијаћом водом.

Цела планина Маљен, а посебно Дивчибаре, позната је по различитим шумским и ливадским биљним заједницама. Од највећег значаја су четинарске шуме у којима доминирају шуме белог и црног бора, затим јела, смрча и клека. Од листопадног дрвећа, највише се појављују буква и бреза, које образују шуме било саме, било у заједници са четинарима. Најзначајнији представници ливадских биљних заједница са дивним цветовима су: јеремичак, црњуша, мразовац, јаглика, каћун, нарцис, планинска бабосвилка, златан шумски љиљан, линцура, свећица и друго цвеће које се преко целе године смењује. Од шумских плодова на Маљену су распрострањене шумске јагоде, боровница, дивља малина и купина.

Благодарећи развијености рељефа, Маљен има врло повољну климу што је нарочито изражено на Дивчибарама заштићеним висовима од ветрова.

Дивчибаре имају повољну средњу годишњу температуру са топлијом јесени од пролећа. Просечан број дана са падавинама износи годишње 126, а од свих месеци у години најсувљи је септембар, јер има само 5,4 дана са падавинама. Захваљујући положају, Дивчибаре имају просечно годишње 289 дана без ветра, што представља ретко повољну околност. Осунчаност Дивчибара је добра, јер годишњи просек покривености неба облацима износи 55%, што пружа врло повољне услове за климатски опоравак.

Балнео-климатолошки институт Републике Србије је установио још 1963. године да је клима Дивчибара погодна за лечење обољења плућа, хроничног бронхитиса, бронхијалне астме, обољења са неуро-вегетативним поремећајима (нарочито базедове болести), анемије итд.

Захваљујући природним лепотама, климатском фактору, погодним теренима за зимске спортове, близини великих градских агломерација и повољним саобраћајним везама — на Дивчибарама постоје услови за развој боравишног, излетничког и викенд туризма, здравствено-рекреативног, спортско-рекреативног и ловног туризма, уз богату туристичку понуду у непосредној околини: град Ваљево и општине Пожега, Мионица и  Косјерић.

Детаљне информације о плану коришћења дечијег одмаралишта на Дивчибамара и распореду смена током школске године, можете пронаћи на страни —> Дивчибаре информације о сменама

 



Pančevačko dečije odmaralište Divčibare

Javno preduzeće “Urbanizam” Pančevo, od svog osnivanja upravlja pančevačkim dečijim odmaralištem na Divčibarama i organizuje boravak dece predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, iz Pančeva i naseljenih mesta grada Pančeva.

Tokom nastavnog perioda u Odmaralištu borave deca osnovnoškolskog uzrasta, od prvog do četvrtog razreda, na nastavi u prirodi i deca predškolskog uzrasta na rekreativnoj nastavi.
Za vreme zimskog i prolećnog raspusta u Odmaralištu borave učenici od petog do osmog razreda  na rekreativnoj nastavi, a za vreme letnjeg raspusta sportske ekipe u kojima treniraju deca uzrasta do 15 godina, sa teritorije grada Pančeva.

Budući da je Pančevo ekološki ugrožen grad, troškovi boravka dece u odmaralištu na Divčibarama regresirani su iz budžetskih sredstava grada Pančeva, što je utvrđeno Odlukom o finansijskoj podršci porodici sa decom na teritoriji grada Pančeva, dok deca plaćaju oko 1/4 cene.  Istom odlukom omogućen je besplatan boravak deci iz Doma za decu “Spomenak”, škole “Mara Mandić”, deci iz odgovarajućih socijalno-humanitarnih organizacija sa teritorije grada Pančeva i polaznicima Regionalnog centra za talente “Mihajlo Pupin” Pančevo.

U Odmaralištu, tokom godine, boravi između 3.500 – 4,000 dece i pratilaca, sa teritorije grada Pančeva.

O Maljenu, Divčibarama i okolini

Jugoistočno od Valjeva, u centralnom delu planine Maljen, nalaze se Divčibare, poznato planinsko-turističko mesto. Divčibare — planinsko polje od Crnog vrha, Paljbe i Golupca do Kraljevog stola i Velikog brda — leži na nadmorskoj visini od 980 metara.

Kao retko koja planina, Maljen je bogat tekućim vodama i izvorima. Najznačajnije tekućice Divčibara su: Crna Kamenica na kojoj je izgrađen sportsko-rekreativni centar sa otvorenim plivačkim bazenom veličine 50 x 30 m (koji je godinama van funkcije) i Čalački potok na kome je izgrađeno veštačko jezero za potrebe napajanja Divčibara pijaćom vodom.

Cela planina Maljen, a posebno Divčibare, poznata je po različitim šumskim i livadskim biljnim zajednicama. Od najvećeg značaja su četinarske šume u kojima dominiraju šume belog i crnog bora, zatim jela, smrča i kleka. Od listopadnog drveća, najviše se pojavljuju bukva i breza, koje obrazuju šume bilo same, bilo u zajednici sa četinarima. Najznačajniji predstavnici livadskih biljnih zajednica sa divnim cvetovima su: jeremičak, crnjuša, mrazovac, jaglika, kaćun, narcis, planinska babosvilka, zlatan šumski ljiljan, lincura, svećica i drugo cveće koje se preko cele godine smenjuje. Od šumskih plodova na Maljenu su rasprostranjene šumske jagode, borovnica, divlja malina i kupina.

Blagodareći razvijenosti reljefa, Maljen ima vrlo povoljnu klimu što je naročito izraženo na Divčibarama zaštićenim visovima od vetrova.

Divčibare imaju povoljnu srednju godišnju temperaturu sa toplijom jeseni od proleća. Prosečan broj dana sa padavinama iznosi godišnje 126, a od svih meseci u godini najsuvlji je septembar, jer ima samo 5,4 dana sa padavinama. Zahvaljujući položaju, Divčibare imaju prosečno godišnje 289 dana bez vetra, što predstavlja retko povoljnu okolnost. Osunčanost Divčibara je dobra, jer godišnji prosek pokrivenosti neba oblacima iznosi 55%, što pruža vrlo povoljne uslove za klimatski oporavak.

Balneo-klimatološki institut Republike Srbije je ustanovio još 1963. godine da je klima Divčibara pogodna za lečenje oboljenja pluća, hroničnog bronhitisa, bronhijalne astme, oboljenja sa neuro-vegetativnim poremećajima (naročito bazedove bolesti), anemije itd.

Zahvaljujući prirodnim lepotama, klimatskom faktoru, pogodnim terenima za zimske sportove, blizini velikih gradskih aglomeracija i povoljnim saobraćajnim vezama — na Divčibarama postoje uslovi za razvoj boravišnog, izletničkog i vikend turizma, zdravstveno-rekreativnog, sportsko-rekreativnog i lovnog turizma, uz bogatu turističku ponudu u neposrednoj okolini: grad Valjevo i opštine Požega, MionicaKosjerić.

Detaljne informacije o planu korišćenja dečijeg odmarališta na Divčibamara i rasporedu smena tokom školske godine, možete pronaći na strani —> Divčibare informacije o smenama